VODIČ ZA RODITELJE

Već sam u prvom postu napomenula šta možete očekivati od ovog bloga. On će biti deo naučnog sveta, a u svakom svetu postoje društveni odnosi. Tako i ovde, moramo se družiti da bismo nešto dobro stvorili :) Ovo što ćete čitati, nije moj rad, ali je izuzetno korisno i važno za znati! Veliku zahvalnost dugujem svojoj imenjakinji, studentkinji psihologije, i njenim koleginicama. Hvala! :) One su: Teodora Marinković, Kaja Krajinović Sakan, Bojana Regoje i Jovana Babić

U savremenom životu roditelji moraju da poseduju veliku mudrost i veštine da bi vaspitali svoju decu. Nagraditi ili kazniti dete shodno njegovim postupcima je sasvim u redu, ali nije uvek jednostavno. Vrlo je bitan kontekst u kome se nagrade ili kazne daju detetu kao i način na koji se one upućuju. Iz ovih razloga ukazaćemo Vam na najčešće greške koje roditelji prave, često nesvesni težine posledica koje one nose. Sredina u kojoj dete odrasta je od presudnog značaja, ali najveća odgovornost je na Vama, jer ostvarujete prvi kontakt sa detetom, a baš od tog trenutka kreće vaspitavanje. Vaspitavanje je komunikacija, a plač je kod beba deo komunikacije, način na koji one izražavaju svoje potrebe. Kada beba plače to ne znači uvek da je ona nesrećna. Kada nahranjenu bebu stavite u krevetac i ona zaplače, nemojte je uzeti u naručje samo zato što vam je teško da je slušate kako plače ili iz osećaja krivice da nešto niste uradili kako treba, jer od najranijih dana bebe uče, povezuju one stvari iz okoline koje uvek idu zajedno. One uče da plačem privlače pažnju i ukoliko ste vi tu svaki put kada puste glas, one će protumači da je to put do njihovog cilja i plakaće  i onda kada im nije ništa. Tada plakanje nije više samo izražavanje potreba već prerasta u agresivno ponašanje. Ovaj način ponašanja u  razvoju se pojavljuje vrlo rano (može se primentiti  već na uzrastu od dvanaest meseci).

Na uzrastu od dve godine počinju da se uočavaju razlike u agresivnosti dečaka i devojčica, pri čemu su dečaci generalno agresivniji. Kada se dete ponaša agresivno, kažite mu da to nije lepo, jer se druga deca neće igrati s njim. Dete ne mora samo po sebi da razume da agresivno ponašanje nije prihvatljivo.

Pokušajte više preispitivati svoje postupke, kada i na koji način povlađujete detetu. Verovatno ćete se osećati iznenađeno, besno ili nemoćno kada Vaše dete počne da urla na sav glas zbog svake sitnice koja mu nije po volji. Deca vole pažnju i često rade sve što mogu da je pridobiju. Upravo u situacijama kada se ponašaju neprikladno, deca su u centru vaše pažnje. Na taj način, a da niste ni svesni, podstičete nepovoljne načine ponašanja. Primer koji lepo oslikava ovakvu situaciju jesu detinje psovke. Kada dete psuje, odrasli se obično bune i grde ga, ali dete ipak ostvaruje cilj, u centru je pažnje i primećuje i najsuptilnije izraze simpatije. Posvećivanje dodatne pažnje detetu kad se ono neprikladno ponaša nije dobar način da se to ponašanje zaustavi. Dodatna pažnja je detetu nagrada i ono će prestati sa psovkama, i drugim negativnim ponašanjima, ako nagrada izostane.

Dete i može postati agresivno gledajući agresiju u svojoj okolini, a Vi svakako morate pripaziti koliko joj je vaše dete izloženo. Bitno je da ne gleda svakodnevno nasilne sadržaje  na televiziji, jer nasilnici iz igranog ili crtanog filma mogu preuzeti ulogu uzora, a to potvrđuju i istraživanja. Deca koja gledaju agresiju ispoljavaju je dva puta više nego ona koja je ne gledaju. Ukoliko komunikacija u porodici eskalira u agresivnu komunikaciju, bilo bi dobro da dete ne prisustvuje takvim scenama, jer može usvojiti taj način komunikacije kao normalan. U prilog ovome govori i najpoznatije istraživanje Alberta Bandure o tome koliki značaj u razvoju agresivnosti kod dece ima model na koji se oni ugledaju. Nalazi koji su dobijeni nedvosmisleno su pokazali da posmatranje agresivnih modela utiče na povećanje agresivnosti kod dece. Nalaz da agresivni modeli prikazani na filmu takođe utiču na porast agresivnog ponašanja, samo potvrđuju tvrdnju koju smo već naveli o tome koliko je televizija moćno sredstvo u razvoju dece i koliko snažno utiče na njihovo ponašanje.

Treba imati u vidu da je u nasilnim porodicama agresivno ponasanje deteta funkcionalno, što znači  da omogućava detetu da opstane u datim uslovima. Drugim rečima, dete se ponaša agresivno da bi zaustavilo roditeljsku agresiju. Nemojte fizički da kažnjavate dete. Time pokazujete da ste i sami agresivni i da je agresivnost način postizanja cilja. Nemojte dete nikada vređati i ponižavati.

Treba shvatiti da su deca kao mali sunđeri koji upijaju sve što vide i čuju u svojoj okolini. Naravno da upijaju ono što je dobro, ali isto tako pamte i ono što je loše. Kažnjavanje deteta može dovesti do toga da ono ne ispoljava kažnjavano ponašanje, ali to ne sprečava učenje negativnih načina ponašanja, što  potvrđuju eksperimenti kao ovaj koji smo već naveli. Naučeno (negativno) ponašanje će se ispoljiti kada za to bude pogodan trenutak

Nemojte da vas zavara mišljenje koje je do skoro bilo na snazi, da decu koja su agresivna treba upućivati na borilačke sportive, da na taj način prazne i kanališu svoju negativnu energiju, jer je tako upravo stimulišu. Deci treba ponuditi drugačije, konstruktivnije načine suočavanja sa problemima. To se pokazalo kao dobar metod za prevaspitavanje. Od kulture takođe zavisi kakvo će dete postati. U mnogim, pa i u našoj kulturi se dečaci podstiču da budu borbeni i jaki (da ne kažemo agresivni), jer je to u skladu sa muškim polom, dok se devojčicama tako nešto brani. Naučite dete da konstruktivno izražava ljutnju. Podstičite ga da vam ispriča šta ga je naljutilo, da "izbaci" iz sebe agresiju tako što će vam nešto nacrtati ili se rastrčati po igralištu i slično.

Ako život zamislimo kao igru, onda vaspitanje možemo shvatiti kao uvodjenje pravila igre. Kako dete raste poštujući Vaša pravila igre, ono vremenom poprima vaš sistem vrednosti i postignuća. Dobro je da deca imaju u ponudi razne aktivnosti kojima mogu da se bave, ali previše vanškolskih aktivnosti neće nužno ubrzati razvoj vašeg deteta. Jedan podatak je da u centru Njujorka postoji oko 60 različitih kurseva za malu decu. Zamislite sad četvorogodišnjake na kursevima masaže i japanskog, ili četvoromesečnu bebu na muzičkom kursu. Kakvu poruku to šalje deci? Ukoliko dete nagrađujete samo kada zadovolji vaše kriterijume, a pritom vi tražite savršenstvo, detetov osećaj uspešnosti i lične vrednosti postaće vezan samo za visoka postignuća. Zbog toga se neretko javlja osećaj da su neuspešni i manje vredni, a agresija često proizilazi iz osećaja teskobe vezanog za suočavanje sa neuspehom. Svesni ovoga, roditelji bi trebalo da cene svaki uspeh svog deteta i hrabre ga za dalje. Decu treba podsticati da napreduju, ali ih ne treba požurivati da urade nešto za šta nisu spremni.

Isto tako, nemojte dete požurivati kada pokušava da se koncentriše na nešto, primera radi, dok piše domaći zadatak. Za agresivnu decu je karakteristično da imaju poteškoće u percepciji, pa je potrebno pomoći im da tačno zapažaju i procenjuju situaciju.

Agresivno ponašanje obično "kulminira" u burnom razdoblju puberteta. Manifestuje se kroz bunt prema okolini, stalno suprostavljanje roditeljima i autoritetima, otkačeno odevanje, zapuštanje školskih obaveza. U agresivnost adolescenata ubrajaju se i opasnije situacije kao što su brza vožnja,vožnja u alkoholisanom stanju, eksperimentisanje sa drogama. Ova agresija često može biti izraz svesnih ili nesvesnih namera odvajanja od roditelja, separacije i osamostaljivanja. Bitno je da agresiju ne shvatate lično i POGOTOVO  da ne uzvraćate istom merom. Potrebno je otkriti uzrok agresije. To ćete najbolje postići ako otvoreno porazgovarate. Bitno je da se u tom razgovoru držite nekih pravila. Poštujte ličnost i mišljenje vašeg deteta, nemojte vikati, pustite ga da objasni svoje ponašanje. Ako vidite da ljutnja raste u toku razgovora, prekinite ga i nastavite ga kasnije. Nemojte ponižavati dete, već pričajte sa njim sa poštovanjem. I zapamtite-potrebno je da se stalno razgovara o bilo čemu, a ne samo kada je potrebno da se reši neki problem.

Da rezimiramo:

SVAKAKO TREBA davati kazne i nagrade u pravo vreme i na pravi način,

ALI IPAK ne treba reagovati impulsivno na dečije ponašanje.

SVAKAKO TREBA voditi računa da detetove potrebe budu zadovoljene,

ALI IPAK ne uzimati dete u naručje čim zaplače.

SVAKAKO TREBA poklanjati detetu pažnju u svakom trenutku,

ALI IPAK ne poklanjati im dodatnu pažnju kada se neprikladno ponašaju.

SVAKAKO TREBA dozvoliti detetu da isproba sve načine reagovanja na date situacije,

ALI IPAK ne dozvoliti da ustali agresivne načine ponašanja.

SVAKAKO TREBA podsticati dete na razne aktivnosti,

ALI IPAK ne treba forsirati dete na previše aktivnosti i na one aktivnosti koje ono ne želi.

SVAKAKO TREBA reagovati na dečije nestašluke,

ALI IPAK ne smete reagovati agresivno, jer agresija podstiče agresiju.