Domaći zadatak 2

Domaći zadatak iz predmeta Osnove psihologije ličnosti

Na temu: Najdominantiniji agens socijalizacije mladih danas

Profesor: Ana Pešikan

Student. Teodora Zarić, PE12/44

Rad predat 17og maja 2013. god.

Kada se govori o agensima socijalizacije mladih, prvo se treba osvrnuti na pojam - mladi. Ovo doba obuhvata i period adolescencije, koji je u okviru njega najintezivniji, i tokom daljeg razmatranja treba se voditi procesima u okviru njega.

Nemoguće je ne dovesti u vezu sve agense socijalizacije. Oni se nadovezuju, dopunjuju i svaki prethodi sledećem. Potrebna je dobra osnova, koja potiče iz porodice, da bi nastale faze sledećih perioda – socijalizacije putem škole, vršnjaka, okoline, medija… Dakako da ovo nije jednostavno, jer se nameće pitanje u kojoj meri je socijalizacija uspešna od prvih koraka, dakle porodice, da li se remeti u sledećim (škola, vršnjačke grupe, masovni mediji…) i mnoga druga. Međutim, tokom razmatranja ove teme treba se fokusirati na najdominantniji agens i njega analizirati.

Ograđujući se time da nemam dovoljno naučnih argumenata potvrđenih empirijskim istraživanjima, već se oslanjam da nekolicinu izvora - koja ne mogu biti sasvim dovoljna za dublju analizu– i, pre svega, lična iskustva, viđenja, zapažanja i posmatranja, zaključujem da je glavni agens socijalizacije kod mladih vršnjačka grupa, dakle vršnjaci.

Uzimajući sebe i svoju vršnjaču okolinu kao uzorak, dolazim do određenih shvatanja. Naravno, moram napomenuti da grupa mog posmatranja nije zasigurno reprezentativni uzorak, jer sam svesna da se ne može globalizovati na sve mlade zbog načina i stila života, ali razlog zbog kog je uzimam kao model, jeste taj, što bez obzira na razlike u pomenutom stilu, verujem da je princip socijalizacije kod svih grupa isti.

Ovaj agens je najdominantniji jer se u ovom periodu života mladi odvajaju od porodice, škole, teže samostalnosti, novim iskustvima, stvaranjem svog ličnog kruga ljudi, birajući ljude po svom izboru koji će taj krug činiti. Takođe, je ovo podstaknuto razvojem zrelosti, u okviru kog emocionalna zrelost i stabilnost predstvaljaju bitan faktor. Potreba za ostvarenjem prijateljskih veza pokreće socijalne aktivnosti. Mladi da bi bili prihvatani, prihvataju. Osećaju simpatije i bliskog i teže ka grupisanju. Okrenuti su sebi, svojim razmišljanjima i traže slične sebima kao potvrdu svog postojanja, ali ne samo to, već i radi daljeg formiranja, napredovanja kao ličnosti. U ovom slučaju proces socijalizacije se može okaraterisati kao uzajamni, jer u jednoj grupi vladaju uzajamni uticaji među svim njenim članovima.

Tokom druženja, mladi razmenjuju iskustva, stavove, mišljenja, dotadašnja znanja… Komentarišu, pokreću teme koje dalje produbljuju, analiziraju. Teže ka novom, ali se i okreću ka svojima. Osećanje pripadnosti jednoj grupi u njima stvara dozu rezervisanosti za nove ljude. Jer se pripadnost vršnjačkoj grupi toliko ukalupila u njihovoj svesti da je postala jedan od glavnih izvora prepoznavanja. U prilog ovome govori činjenica da mladi među sobom opisuju druge navodeći kom društvu pripadaju.

Bez obzira na norme koje vladaju u društvenom uređenju, ove grupe imaju svoje sopstvene i po njima sude. Imaju jednu vrstu kolektivnog mišljenja, bez obzira na manja odstupanja i razlike  među članovima. Postaju tolerantniji, jer prihvatajući osobe kao svoje, oni prihvataju i njihova različita mišljenja, pokušavajući da ih razumeju, analiziraju i ocene. Od naizgled nehomogene grupe, nastaje zajednica u kojoj su se razlike stopile, i formirale homogeni sistem. Sve ovo se reflektuje kroz njihova ponašanja, koja mogu biti formalnog tipa – školski uspeh ili neformalnog: reakcije i ponašanje u svakodnevnim situacijama, kao i u trenucima koji predstvaljaju prekretnice u životu individue.

Ovim dolazimo do sledećeg pitanja da li se individua toliko konformirala da ne može da se odvoji od svesti grupe kada je to potrebno?

To je jedan od najvažnijih problema, jer u životu postoje trenuci kada se mora samostalno delati, i sebe posmatrati kao jedno, odvojeno od drugih. U ovo su uključene vrednosti koje je grupa razvila i usvojila kao svoje. Još jednom je bitno napomenuti, da je uticaj ovog agensa izražen baš u onom periodu u kom postoje važni trenuci u životu individue („životne prekretnice“), što može dovesti do negativnog. Tada se preispituje kvalitet grupe, ocenjuje se kao pozitivna ili negativna. Dalje sledi da od toga zavisi kakav je njen uticaj. Međutim, ovde dolazimo do onoga sa početka, do povezanosti različitih faktora.

Ukoliko je postojala dobra socijalizacija u okviru porodice, kao prvi vid uključivanja individue u socijalni život, razvija se i zrelost njene ličnosti, koja će bitno uticati na socijalizacije koje dalje slede, u okviru škole, i razmatrane vršnjačke grupe.

Individue sa već određenim vrednostima će selektivno prihvatati druge, što će uticati na njen izbog vršnjaka. Upravo je to ključno. Povezanost među agensima. Iako, vršnjaci kao najdominantniji agens kod mladih presuđuju u njenom životu, ne mogu izbrisati podlogu koju imaju u prethodnim periodima socijalizacije bilo ona pozitivno ili negativno ocenjena. I pozitivne i negativne strane agensa vršnjaka ne mogu se samostalno posmatrati zbog uzročne povezanosti.

Da rezimiram, svaki agens socijalizacije mora biti povezan sa prethodnim, ima negativne i pozitivne strane koje opet zavise od karakteristika ličnosti u datom trenutku koji utiču na njen izbor i ponašanje tokom delovanja agensa. U ovom slučaju, najdominatniji agens socijalizacije kod mladih jesu vršnjaci, koji u velikoj meri utiču na individuu, i njen dalji život. Formiranje idividue počinje od prvog dana rođenja, čak možda i od žačeća. Socijalizacija je samo jedan, ali bitan, faktor u tom procesu, i neophodno je posmatrati je zavisnom od ostalih. Jer svi procesi utiču zajedno i međusobno su povezani.